Srpski književni glasnik

СпољАШЊА Политика СРБИЈЕ. 451

штању није било речи; они су остали у затвору све до априла 1896 године.

Прекид дипломатских односа између Русије и Порте веома је забринуо Аустрију и Енглеску, које су јако полагале на опстанак Турске. Оне су употребиле све да се рат отклони, и успеле су да уздрже цара Александра од рата. Разни конгреси п конференције пепуњавали су последње године његове владе, али они нису донели никакво решење руско-турских заплета. Александар је желео да добије мандат Свете Алијанције да умири нереде у Турској, као што је тај мандат добила Аустрија у Италији и Француска у Шпанији. Тек пред своју смрт (19 нов. 1895) он се био решио да одвоји грчко питање од чисто руских захтева, које је имао право да учини Порти на основу уговора и да се у источном питању држи политике која одговара интересима његовог царства. Ту његову идеју предузео је и извршио његов брат и наследник Никола |.

(Паставиће се.)

Др. Мих. ГАВРИЛОВИЋ.

ЂУДУЋНОСТ УМЕТНОСТИ И ПОЕЗИЈЕ.

П. — Будућност УМЕТНОСТИ ПРЕМА ИСТОРИЈИ. — УмеТНОСТ

И ДЕМОКРАТИЈА. (3)

Може бити да је тако, али су се зато родили и могу се родити други генији, који се не могу мерити истом мером којом и генији прошлости. Ако бисмо имали да бирамо између Шекспира п Вергилија, било би допуштено п оклевати. Лирска поезија заменила је у наше доба епопеју; да ли треба преко мере за тим жалити 7 Класична епопеја није могла живети без чудесног; чудесно је данас свелдено на нешто немогућно и лажно по себи; чак и са чисто естетичке тачке гледишта, да ли је вероватно да