Srpski književni glasnik

БудуЋНОСТ УмеТНОСТИ П ПОЕЗИЈЕ. 458

економских чињеница нашега века. Како је маса позвана на сва уживања уметности, како је она данас постала прави судија лепога, да неће уметност морати да спадне да би се етавила на висину гомиле 2 Лепо се не да учинити приступачним за цео свет. Како уметност, према Ренану, не може остати удео једне мале аристократске елите, ње више и неће бити. Иста мисао код Шерера. „Уметност је осуђена, велп такође Хартман, да буде за зрело доба човечанства оно што су вечерње лакрдије у позориштима наше престонице за мале берзанце“.

Када се овако суди, сувише се заборавља да је народ од вајкада као п у наше доба имао своју сопствену нижу уметност, своје „лакрдије“, своје приче које су га

~“

r

исто тако заносиле као извесни данашњи романи. Данашњи народ воли своја више мање проестачка позоришта, своје масне песме, своје криминалне романе, и зато се вели да уметност опада; на против, од лакрдије до водвиља пма извесног напретка; речи и музика оперете имају нешто духа „раскованог у ситан новац“; најзад судски романи одговарају причама о хајдуцима које су се некада причале крај ватре и које још забављају машту Наполитанаца и Сицилијанаца. Молпер можда није могао играти у Пезени своје најфиније комаде као Лизантрои; али зар то већ није лепа ствар видети становнике Пезене како слушају Молпера “7 У нашем веку се ствара једна врста „поделе рада“ међу уметницима као и међу научењацима; постоји једна практична и производна уметност, једна свакодневна и земаљска наука, које ништа не сметају великој п чистој уметности нити високим научним спекулацијама; исто тако као што има инжењера за прераду дувана, има и драматпчара, романописаца, песника који пишу за народне очи и уши. Економски закон понуде и тражње влада и уметничком производњом као и осталим; само, тражње се мењају према средини из које излазе. Каткада има више разлике између једне књижевне публике и друге но између једног века и друTOP: свака од њих има своју уметност, своје таленте,