Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПрИкаАЗИ. 469

Трећа. периода почиње Париским уговором и долази до наших дана. И како Турска ступа од тада у све ближе и редовније односе са европским велесилама, које се при закључивању међународних аката служе, по правилу, француским језиком, то п уговори из ове периоде неће дати повода разним тумачењима уговорних текстова, као што је случај са претходним двема периодама. Ови ће уговори бити сређени у трећој књизи, коју писац сада припрема за штампу.

Г. Норадунгијан нам обећава и четврту књигу. Јер, он је наишао на велике тешкоће, како за средњу, међувремену, тако п за сувремену периоду, при одабирању текстова. које је требало донети у целини или само забележити, а да се не поремети практичан карактер овога дела, нити да се претрпа сувишним материјалом онај део, којп је резервисан дипломатским актима и документима од велике вредности. Зато је и предвидео и обећава нарочиту, четврту књигу, где ће бити сређени рационално закони и правилници отоманскога. царства, који имају међународни карактер или који су саопштавани окружницама страним мисијама у разним приликама.

Оволико у опште о овоме знаменитом делу, без кога не би требало да је ни једна наша већа јавна библиотека, ниједан наш озбиљнији посленик дипломатске струке.

И друга свеска овога зборника почиње прво са једним. прегледом уговора, који су забележени хронолошким редом, а текстови значајнијих уговора у целини чине други, већи део ове књиге.

У овој другој књизи од докумената, који се тичу нас Срба, забележени су ови:

1. Примирје између Кара-Ђорђа и Султана Махмуда П, потписано 17. Августа 1808. г. у Вгасеии, на основу G. Fred. de Martens-a, Nouveau recueil de traites, t. Il, р. 88) — без: текста.

2. Јепе4 од 7. октобра 1826. г., који се тиче Србије, а приложен је Акерманском уговору од истога дана, који је Турска закључила ес Русијом — с текстом.