Srpski književni glasnik

470 СРПСКИ КњижеЕВвНИ ГЛАСНИК.

3. Хатишериф од 30. септембра 1829. г. — без текста.

4. Хатишериф од 29. Августа 1830. г., којим се регулише самоуправа српскога народа у Србији — с текстом.

5. Фирман од 30. Септембра 1830 г. о давању књежевеког достојанства Милошу Обреновићу, као наследном кнезу Србије — с текстом.

6. Фирман од Децембра 1835. г., — без текста.

7. Хатишериф од 24. Децембра 1838. г., којим се регулише органски статут Србије — с текстом.

8. Катте од 9. Јануара 1844. г., упућено српском кнезу у корист аустриске трговине у Србији — без текста.

Кад смо се латили пера да прикажемо горњи зборник, поред жеље да њиме упознамо нашу просвећенију публику, била нам је главна сврха да кажемо у неколико речи: колико је у нас урађено до данас на прикупљању u публиковању међународних аката и докумената, која се тичу како старе српеке државе у опште, било пак појединих покрајина у којима живи наше племе, тако и двеју данашњих слободних српских држава, краљевине Србије и кнежевине Црне Горе, и шта би нам требало радити на томе пољу.

Сувишан је сваки дужи говор о потреби и значајности таких зборника. Да они нису од велике користи, не би све културне државе предузеле њихово публиковање још готово почетком прошлога века. Ми овде подразумевамо сиецијалне зборнике уговора, где поједине државе издају међународна акта, која су закључивале и данас закључују са другим државама. (Ошшти пак зборници много су старији и претходили су првима, а датирају из друге половине ХУШ-ог века.

Све европске државе имају своје зборнике међународних уговора, изузимајући — Бугарска. Међу најпознатијима су ове збирке: за Француску Ое СЈегсд-ова, за. Енглеску де Негеб-ова, за Русију Е. де Малгепз-ова, за Аустрију Хешпапп-ова, и т. д. Од наших ближих суседа: Грци имају један зборник, који је почео уређивати АЈе-