Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 471

xandre Moutzo, a m3jaJe Ppuko MNHHMHCTApĆTBO спољних послова; Румуни mak uMaJy 300pHMK, koju ypebyjy Petrscu et Stourdza, n oj kora je, до 1892. г., угледало света седам свезака.

Има држава, које имају више зборника и на различитим језицима. Тако, на пример, Турска има, поред три зборника на францускоме: Атпзагећт-Веу-а (6 књига), барона Тесте п његових синова (до сада У књига) п. Норадунгијан ефендије (за сада У књиге), још и једну збирку уговора и конвенција на турескоме језику. Да видимо, најпосле, шта је код нас урађено на томе.

Што се тиче међународних уговора и осталих дипломатских аката, које су закључивали стари српски владаоци и стари Дубровник, нама је за данас немогућно говорити O појединостима, пошто, удаљени од наших већих и уређенијих библиотека, не располажемо потребним градивом. Познато нам је, да су наша научна и књижевна. друштва и Академије, у Београду, Новом Саду и Загребу, издали многу дипломатску грађу, уговоре и друга акта, било разбацана по њиховим периодичним издањима, било пак у појединим збиркама. Али ми немамо, на жалост, једну потпуну, критички приређену збирку у којој би били забележени, на првоме месту, у изводу сви међународни уговори и друга дипломатска акта која се тичу старе српске државе од најстаријих времена, у колико би било могуће до њих доћи, и где би, затим, били штампани, у оригиналу или у тачним преводима, текстови свих најглавнијих уговора, конвенција и у опште дипломатеких докумената од веће вредности.

Остаје нам још да проговоримо о постојећим зборницима. међународних уговора обновљене краљевине Србије и кнежевине Црне Горе.

За Србију познати су нам ови зборници:

1. Уговори и конвенције, које је Србија закључила са европским државама од прокламације независности до