Srpski književni glasnik

453 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум. Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим. Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољетва што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.

Дакле не можете да се сетите! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.

— Извините, али никако не могу.

— E, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу. Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу п ту земља има врло лепа прихода, који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд. одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.

— Па ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободе 7

— Тако је. Народ има све слободе, али их не употребљава! Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али неупотребља- како, по навици, — а и радије, да видите вамо старе законе.

— Па нашто сте онда доносили. нове законе“ усудих се да упитам. |

— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више. Ми смо у томе претекли цео свет. Само за последњих десет година донето је петнаест устава, од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати п знати који