Srpski književni glasnik

490) СРпски Књижевни ГлАСНИК. а громоглаено „Живео!“ проломи ваздух и одјекну целим градом. На евима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе. Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе. |

Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:

— Мудри државниче!...

— Живео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:

— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на. срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну :

— Живео ! |

Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања. бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.

Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“

Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима. Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громоглаено: „Кивео !“

Дуго је трајало док се сви ти обреди извршите, а кад се дође крају, засвира музика кроз све улице. а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.

Увече је било осветљење, и опет музика, уз занаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града; а у висини, у тамном ваздуху, распрекавале су се ракетле, те