Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА АЛПИМА. Нови Подвизи 'ТАРАСКОНСКОГА. ЈУНАКА. (+)

Како нико није знао ништа, сваки је наравно био обавештен и објашњавао на свој начин председников одлазак. Проносили су се невероватни гласови. По једнима ступио је био у ред Траписта, побегао с госпођом Дигазон; по другима, беше отишао у Полинезију да образује колонију која се звала Пор-Тараскон, илп је путовао по средњој Африци да нађе „Ливингстона.

„Ах! овај, Ливингстона... Та он је још пре две године умро...“

Алп тарасконска. машта презире све рачуне о времену и простору. И што је најзанимљивије, ове приче о ступању у ред траписта, о колонизацији, о путовањима по далеким земљама, све су то били планови Тартаренови, снови овог будног спавача, казивани раније његовим пријатељима, који нису знали сад шта да мисле M који су се, љутити што нису посвећени у ову тајну, чинили пред светом врло важни, а између себе погледали се тајанствено, као да се разумеју. Екескурбанијес је мислио да је Бравида посвећен у ову тајну; а Бравида је опет говорио: „Ђезуке мора да зна све. Гледа некако попреко, као пас који носи кост.“

Апотекар је заиста мучио паклене муке чувајући ову тајну, која га је пекла, гризла, због које је и бледио и црвенео у исто време, и непрестано био на опрези. Сетите се да је злосрећник био Тарасконац, па реците има ли у читавој Псторији светих мученика тако страшних мука као што је: мучеништво светога Безукеа, који нешто зна, али ништа не сме да каже.

Зато је то вече, и ако су добивене вести биле ужасне, чисто лакши, чилији отишао у седницу. Хвала Богу !.. Сад ће моћи да говори, да се исповеди, да каже