Srpski književni glasnik

498 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

био за ова мирна звања. Ма каквим поводом млатао је. рукама, ногама, страшно урликао, смејао се громко, дивљачки, а све то завршавало се увек овим страховитим криком тарасконскога наречја: КЕеп 4е Ђги .. Дижимо. грају!...“ Звали су га гонгом“ због његовог као метал звучнога гласа који је грмео да човеку уши пробије.

Овде онде, по диванима у дворници, седели су чланови одбора.

У првом реду био је некадашњи обмундировни капетан Бравида, кога су свп у Тараскону звали мајором; то беше велики чистунац; био је истина врло мала раста, као неко дете, алп је зато пмао страшне бркове и дивље лице једнога Вереенжеторикса.

Затим долази једно упало и болешљиво лице, порезник Пегулад, последњи бродоломник са Медузе. Од памтивека био је у Тараскону увек један последњи бродоломник ca Медузе. Једно време, шта више, било их је тројица, који су се узајамно називали варалицама, а никад нису хтели пристати да се суоче. Од те тројице јелини прави био је Пегулад. Укрцавши се на Медузу са својим родитељима, није имао више од шест месеца кад је претрпео бродолом, што му није ни мало сметало да, бе уззи, прича у најмањим појединостима о глади, о чамцима, о сплаву, п о томе како је шчепао за гушу капетана који је хтео да побегне п довикнуо му: „На своје место, хуљо!..“ Од шест месеца, врага!... Био је, у осталом, несносан са том својом вечитом причом коју је цео свет знао, понављао већ педесет година, и којом се он користио да начини неутешно лице, као да је сит живота. „После онога што сам доживео!“ говорио је обично, а није имао право, јер је благодарећи томе добио био звање порсоника, које је сачувао под евима владама.

До њега су седела браћа Роњона, близанци и шездесетогодишњаци, који се нису раздвајали али су се вечито сваћали : говорили један за другога страшне ствари;

1 Гонг, кинеска реч, значи округлу, врло звонку металну плочу у коју со удара као у звоно.