Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА Алпима. 499

они су тако личили један на другога, да су њихове две старе и неправилне главе, које су из антипатије гледале у супротном правцу, могле фигурисати на каквој медаљи с натписом Јапиз Витоп.

Овде онде, председник Бедарида, адвокат Баржавел, бележник Камбалалет, и ужасни лекар Турнатоар, за кога Бравида рече да би п из роткве нацедио крви.

Због несносне врућине, коју је гасно осветљење још више појачало, господа су држала седницу у прелуцима, услед чега је скуп много изгубио од своје свечаности. Истина је п то да је ово била само ужа одборска седница, и подли Костекалда хтеде се тиме користити да се што пре одреди дан избора, не чекајући на повратак Тартаренов. Сигуран за свој избор, он је у напред ликовао, и кад је, пошто је Екскурбанијес прочитао дневни ред, устао да рове, паклени осмех играо је на његовим танким уснама.

„Чувај се онога који се смеје пре но што проговори“, промрмља мајор.

Костекалда, без замуцкивања и намигнувши верноме Турнатоару, огпоче жучним гласом:

„Господо, понашање нашега председника, понашање коме имена нема, неизвесност у којој нас је досад оставио... — То није истина!.. Председник је писао...“

Сав устрептао, Безуке стаде пред председнички сто; али, увиђајући да је његово држање противно правилима, он промени глас и, подигавши руку по обичају, затражи реч ради једно хитног саопштења.

„Говорите! говорите!“

Костекалда, жут као лимун, не могући да говори даде му реч једним покретом главе. Тада, тек тада, поче Безуке:

„Тартарен је на подножју Јунгфрау... Хоће да се пење... Тражи заставу !...“

За тренутак завлада тишина, коју је прекидало промукло надимање груди и пуцкарање гаса; затим се зачу једно ужасно ура, пљескање, лупање ногу, које је надјачавао Екскурбанијесов гонг са својим убојним криком:

32%