Srpski književni glasnik

500 СРПСКИ Књижевни. ГлАеник. „Ха! ха! ха! дижимо грају!“ на који је неетриљпва гомила одговарала. споља. .

Костекалда, све жући пи жући, махао је очајно председничким звонцетом; најзад ЉБезуке настави, бришући. чело задихапн као да се попео на пети спрат.

A иначе, ту заставу коју њихов председник иште, да је пободе на висове на које људска. нога. није крочила, зар да је увежу, умотају и пошљу као обичну орзовозну робу.

„Никад!... ха! ха! ха!“ рикну Екекурбанијес.

Пе би ли боље било изабрати једну депутацију, три члана. на које падне коцка...

Нису му далп ни да доврши. Док еге лупили длан о длан, предлог је Безукеов усвојен, одобрен једногласно, а имена трију изасланика извучена овим редом: 1, Бравида: У, Пегулад; 3, апотекар.

Пегулад се не хтеде примити. Бојаше се овог далеког пута онако слаб п болан, туго моја, од бродолома Медузиног.

„Ја ћу ићи уместо вас, Пегуладе...“ загрме Екскурбанијесе млатајући и рукама п ногама. Што се тпче Безукеа, он пе могаше оставити апотеку. У питању је био живот целе варош. Једна несмотреност помоћникова, па је цео Тараскон отрован, десеткован.

„Врага!“ повикаше чланови п скочише као један човек.

Пема сумње, апогекар није могао путовати, али би могао послати Паскалона, Паскалон би се примио да носп заставу. 'Го је његов посао. На то се зачуше нови узвици, нова грмљава гонга, а на шеталишту се диже така. урнебесна вика, да се Екскурбанијес мораде показати Ha прозору, изнад урликања које наскоро надјача његов јединетвени глас.

„Пријатељи, Тартарен је нађен. Он је на путу да постане славан човек.“

Пе додавиш. ништа. више до „Живео Тартарен!“ п свој убојни крик, колико га грло доносп, он се један минут наелађаваше страховитом виком целе ове гомиле