Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА AJBUUMA. 501 под дрвећем на шеталишту, која се таласала и кретала кроз облак од прашине, док је са грана читав рој зрикаваца цврчао као у по дана.

Кад чу ово, Костекалда, који беше са осталима пришао једноме прозору. врати се ка својој наслоњачи поводећи се.

„Гле Костекалду, рече неко... Шта му јег... Како је жут!“

Притрчаше му: страховити Турнатоар поче већ вадити своју кутију са инструментима, али пушкар, превијајући се од бола, са страшним лицем, промрмља безазлено:

„Није ми ништа... ништа... оставите ме... Знам шта ми је... То је завист!“

Спромах Костекалда, видело се да му је врло, врло тешко.

Док се ово догађало, на другоме крају варошкога шеталишта, у апотеци па тргу, Безукеов помоћник, седећи за столом свога господара, стрпљиво је лепио и састављао парчад која апотекар беше заборавио у корпи; али многи су комади недостајали за потпуну реконструкцију, јер ево чудновате и страшне загонетке, која је била разастрта пред њим, као каква карта средње Африке, се празнинама, с непзбележеним местима, (етгтатпеоспта, коју је непитивала престрављена машта простодушнога заставника:

до ушију заљубљен лампа с металном цев копеерве из Чиказа. не DION да Će илимуп нихилист на смрт положај страш “у размену за Би знате мене, Ферди знате моја либерална намела али бити ца–роубица раште. последице (Сгбир обешен обожавам 4z?

стиснути. твоју руку пчријат

Тар Тар