Srpski književni glasnik

506 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

штап, могао би човек погодити колико је озбиљан овај на први поглед тако прост посао: отићи на пошту по писма за Васиљевљеве.

Будући под строгим надзором месне власти п руске полиције, нихилисти, нарочито вође. принуђени су на извесне обазривоети; новине пи писма, на пример, шаљу им се розе гезсатте, адресована, само почетним писменима.

Од како су дошли у Интерлакен, пошто се Борис једва држао на ногама, Тартарен је, да не би. Соња дуго чекала на пошти, изложена радозналим погледима, узео на се овај посведневни кулук, са свима његовим опаеностима. Пошта је била на десет минута од гостионице. у једној широкој и живој улици, која је била продужење шеталишта; с обе стране ове улице беху каване, пивнице, дућани с робом за странце, излози алпијеких штапова, доколеница, ремена, догледа, мутних наочари, чутурица. путничких тораба, све ствари које као да беху ту нарочито размештене да постиде алпиниста неверника. Туристи су пролазили у читавим караванима, коњи, вође. мазге, велови плави, велови зелени; корпе са захиром љуљале су се на коњима, а гвоздени шиљци на штаповима остављали су траг по калдрми; али ови весели призори, који су се непрестано обнављали, остављали су га равнодушна. Он не осећаше чак ни свежи поветарац који је мирисао на снег и који је на махове долазио с планина, гледајући једино да завара траг шпијунима за које је мислио да га прате.

(Наставиће се.) АлФОНС ДОДЕ. (0 француског иревео Д. 1. Ђокић.)