Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПрРЕГЛЕД. 559

њихове способности, 'ја нисам претерао у хвали, ма да сам био у праву извести, као сав остали свет, опште закључке о нашој глумачкој вештини који природно пзлазе из те анализе.

Како чујем, Г. Димитријевић још није ангажован, и ако су га пустили да игра за ангажман. Накнадно. је, изгледа, пронађено да би био на терету буџету. Ово ни најмање не може бити вероватно у релативно приличној администрацији као што је позоришна и где су могуће свакојаке комбинације; а друго, апсолутно не важи кад је реч о нашој трупи, за коју се ваљада неће рећи да ју је голуб бирао. Како му драго, ја се волим чврсто надати да ће овај чланак затећи Г. Димитријевића као члана. Пародног Позоришта, у коме му мора бити места.

„Содом“ је комад по мало спмболистички, по мало имитован са француских шаблона, по мало немачки, по мало филозофеки и понајвише досадан. Једино је ово последње из прве руке, а оно напред из треће, пете, каткад из последње. Код нас већ по свој теми п њеној обради није могао рачунати на учешће публике, и то се лало очигледно констатовати, а у осталом M напред очекивати.

П наш евет сасвим је у праву што се није могао интересовати за судбину јунака, поред све, чини ми се, лобре воље, с којом је дочекано дизање. завесе у ирвом чину. |

Пе кажем да је много криво, тек било би јасније ла најпре наслов није скраћен. У оригиналу се комад зове „Пропаст Содома“, п то се често спомиње у разговорима, јер је то уједно и предмет слике коју је јунак, сликар по занимању, насликао. Изгледа да је Судерман желео не само описати известан круг берлинског друштва као Содом, него у исто време нагласити да ће му и пропаст бити као оне злогласне вароши у Светом Писму. Тек тако би био симбол потпун, те већ кад има сим-