Srpski književni glasnik

540) – СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

бола, нека је цео. Зашто човеку поткусити идеју 7 Оне му и онако, као што ће се видети, не долазе лако п одабране.

Овај берлински Содом представља једна банкарска кућа, управо банкарова жена, јер по опису који добро те је Судерман дао читатељима (за гледаоце се ослонио на глумицу) пре него што она дође, то је размажена. засићена, јамачно дрека, без сумње празна жена, на сваки начин уображена да је несхваћена, за коју писац, као коначну оцену. сам каже да је неуспела копија салонских јунакиња у француским комедијама. Без ових упута, из оног што она ради кроз четити чина тешко би било уочити јој ове карактерне црте и при читању, а на нашој представи испала је бледа, без ичег индивидуалног у себи.

Дакле та жена, из каприца, дугог времена, сујете, радозналости дочепала. је у своје руке оног младог есликара од кога је та чувена слика „Пропаст Содома“. и тог вероватно даровитог вештака али слабог човека савршено потчинила себи, убила му вољу, самосталност и сваку стваралачку моћ. Од прилике, као што видите, оно што имамо у „Далили“ Октава Феље-а где је то само вештије пзрађено и без високопарних претензија. Јеј ваља вам знати, да је оваквој, обичној да не може бити обичнијој, теми Судерман дао известан филозофски основ п замисливши без доказа, јер она слика није никакав доказ, да му је јунак оно што Ниче зове _„надчовек“ узео то као повод да нападне на чувену Ничеову аристократску теорију, као да је то тешко, кад се она овако популарно схвати. Он на једном месту чак и цитира. познато дело тог филозофа „С оне стране лобра п зла“. Представник обичног човечанства такође је сликар и подсећа по здравим и трезвеним стварима које му. је Судерман хтео метнути у уста на Диминог Тувнена у „Денизи“. Можете погодити колико је нас у Београду интересовало слушати овакве разговоре вођене једних надувеним стилом, и како је најпосле испало натрашке, да нас се судбина јунака све мање тицала што смо већма