Srpski književni glasnik

542 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

минималну васпитну вредност“, и то каже као квинтесенцију људске мудрости, п немачки критичари, иначе признајући п сами рђав драмеки састав дела, зову то златне речи које ће остати немачкој књижевности. Па. добро: колико умног напрезања стаје да се измпели оваква максима, и чије би мпелилачке способности она превазилазила 7. Једина је још добра. страна, што није чиста бесмислица. каквих има у Хауптмана. Ми овде који нисмо Немци много више ценимо немачку књижевност из простог узрока што нипошто неможемо да се прилагодимо мишљењу да су Судерман и Хауптман непосредни наследници Гете-а и Шшлера.

Кад поменух Гете-а и Шплера, што Hama 1030рпина. управа на овакав начин губи време MH троши неплодно глумачку снагу, а не даје нам оно што 'пма своју трајну вековну вредност, на пример, Гетеовог „Гена“ и Шилеровог „Валенштајна“ 7 Ми ово немамо у позоришту, као у осталом ни толике ремеке еветеких литература, а треба да имамо; какве су међутим побуде да се репејртоар, поред већ из ранијих година познатог нам бољег комала Судермановог Част“, богати и Овим његовим „Содомом“ 7 У недостатку других разлога, рецимо да су нам се желеле показати све рђаве стране овог много хваљеног модерног немачког драматичара: али ипак и тада, могло се већим делом избрисати у „Содому“ оно што је преко разумевања глумаца. јер је то и преко разумевања. публике За ова пепптивања управа располаже најпоузданијим барометром у својој рођеној кући, те није принуђена правити мало потеже специјалне студије о нашем образовању. Ово драматуршко скраћивање врло је важно питање, и очигледно се испољило приликом ове Судерманове драме; али о њему ваља засебно говорити.

ДРАГОМИР М. ЈАНКОВИЋ.