Srpski književni glasnik

548 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

–

што он мисли, MO нас било корисније кад биемо напусетили клаузулу општега највећега повлашћења. ограниченом само на извесне артикле, као што су то у неким конвенцијама. својим урадиле Сједињене Државе Северне Америке. А нарочито би било потребно доказати да би то, при садањем стању економских захтева у средњој Европи, било п могућно. Јер кад се већ пристаје уза систем трговинских уговора, онда ваља имати на уму да се у један уговор не може унети све оно што један од уговорача жели да у њ уђе, него само оно на што и други уговорач има рачуна да пристане, или бар на шта може бити принуђен да пристане. А у погледу принудне моћи Србија на сваки начин није оно што су Сједињене Државе Северне Хмерике, на чији нас пример писац упућује и које, п по огромности. свога простора, и по броју становништва, п по разноврености климата. п производње, могу лакше да ризикују и царински рат, на чак п потпуну издвојеност, него ли и велике државе европске, а камо ли. Србија.

Оваких било пеодређености било нетачности има у овоме спису доста, п оне у великој мери шкоде чак и оним партијама у којима се може наћи и по који интересантан податак или корпена напомена. Услед тога ће и услуга коју овај спине има да учини бити знатно смањена.

ВС.

Самртни. обичаји у Турака. Белешке "Тих. Р. Ђорђевића. Општампано из „Годишњице Николе Чупића“. Књ. ХХ. Београд 1909. г. Стр. 221–—238.

Туреки су народи распрострти данас на већој области него ма којп други народ на земљи. Они су, као што је познато, у општој сеоби народа играли једну од најважнијих. улога а донније, у средњем п новом веку, имали

врло великог. уплопва п оставили јаког трага не само у