Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 549

духовном животу него и у физичком склопу многих народа источне Европе а на првом месту јужних Словена. П при свем том о овим, за нас Балканце нарочита, важе ним народима зна се у етнографском погледу врло мало. Од псцрпнијих дела, која би обухватала све ове народе, од Јегејског мора па до пустиње Гоби и од МесопотаMuje ma до Спбирије, имамо до данас свега једно, а све остало, што се о њима зна и говори, спада у омање прибелешке и површне расправице, разбацаним по разним европским, нарочито руским, етнографским и географским часописима. Ми Срби пак осећамо више. него и један народ трагове зајелничког живота са турским османским народом не само у језику него п у обичајима, предањима, поезији, па још непрестано п у самом начину живота. Не треба заборавити да се овај утицај није преносио само са владајућих на потчињене него п обрнуто са потчињених на владајуће. Колико пак тачно има турског код нас а нашег код Турака моћи ће се сигурно тек онда рећи, кад поред српског проучимо добро и турски народ у свима правцима његовог живота. С тога разлога ја држим да је и фолклор, од кога нам г. Ђорђевић у његовом опису турских самргних обичаја један делић износи, од велике важности за проучавање турског а посреством њега и српског народа. Досадањи рад пишчев на пољу српског фолклора и марљивост, с којом се увек одликовао, дају нам уверења да ни ове белешке не садрже све што се чуло, него само оно, што се п чуло и са више страна као истина потврдило.

Потребни обичаји код Турака, како нам их г. 'Ђорђевић описује, и многобројне празноверице које са њима у вези стоје, толико су са погребним српским обичајима и њиховим празноверицама слични да је тешко претпоставити да ове сличности своје порекло доводе из некадање, старинске заједнице ових народа. Да ли дакле да су доцне од Срба прешле на Турке или од Турака на Србе моћи ће се по мојем мишљењу, и ово одлучити тек онда, пошто се горњи обичаји упореде са псетоименим