Srpski književni glasnik

559 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

најлепши је оригинални чланчић из живота. животињског, а има и неколико прерађених и преведених (Алкохолизам, Васпитање у породици, Храњење биљака. Како се Франклин усавршавао у врлини, О раду). Најпосле долазе корисне белешке из домаћег газдинства. Напред је календарски део и оно што обично уз њега иде, а прегледа садржаја као п обично у календарима нема.

Изишла је из штампе Споменица. Косте (! Гадшановића у којој су штамнани говори држани приликом о погреба овога напаћенога борца за демократске идеје. Пред говорима је штампан један симпатичан чланак M. Павловића, у коме се износи рад Таушановићев, казују његове заслуге за народ и укратко напомињу најважнији догађаји из његова живота. После говора дошла је једна лепа. песма Мил. Митровића, сарадника нашега листа у којој се алегорички представља значај Таушановићев. Ова песма била је раније штампана у 4 бр. „Покрета“, а јелан од песникових пријатеља, без знања његова, послао је био ову песму и „Босанској вили“, и она је штампана у 4. броју тога листа. На крају споменице штампане су телеграфске изјаве саучешћа које су стигле породици Jinкојниковој из свих српских крајева.

Андереенове. одабране приче, превео Гл. Регнеровић. Издање двор. књижаре Мите Стајића у Београду. 1902. Стр. 2292. Цена 1:20 дин. У овој збирци има седамнаест прича (гатки, бајака, скаски, алегоричних прича. итд.). Књига је по евој прилици намењена деци, али има прича које нису по садржини добре (нир. Мали и Белики Никола, Девојка што је стала Ma, #466), као што их има које ће мучно разумети п одрастао читалац ((енка, Тркачи, hau 60,46). Ha их неколико одличних и по замисли и по обради, на пр. Дивљи Ладудови, Пово Царево одело и др. Неке од њих личе на наше народне гатке. а неке на познати зборник петочњачких прича „Хиљада и једна ноћ“

Убиство у гишнози, роман А. Белоа, излазио је у преводу Ј. Угричића у .„Полиц. Гласнику“ за прошлу годину по сала је засебно штампан. Од Белоа имамо већ раније преведено дело Уста госпође Х, али ни једна ни друга ствар не заслужује препоруке. Убиство у книнози више изгледа као рад каквога Монтепена пли Габојоа, него као дело писца кога је Зола увретпо y натуралисте