Srpski književni glasnik

50% СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

нистар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“

— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна сплна света што се таласа на све етране, а граја да уши. заглуну.

— Куда ће овај оволики свету шта је сад опет... Сптурно депутација какваг мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:

— Куда жури овај оволики свет 2

Онај се осети. дубоко увређен од. тог мог глуног питања, погледа ме љутито п се презрењем, па се окрете леђима. мени и пође за масом.

Запитам другог, трећег, и сваки ме се презрењем погледа и не одговори. Најзад се намерих на једног Ć којим сам се познао приликом покретања једног патриотеског листа (а већ у тој земљи, да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:

— Куда жури оволики свет 7 а стрепим да ћу и с овим познатим патрипотом још rope проћи него са осталима.

И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе п гнева изговори:

— Срамота!

Ја се застидех и једва промуцам :

— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...

— По, то. је лепо питање! Где ти живиш, зар те није срамота да питаш Ba јелну ствар коју и стока може знати7 Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ншчуђаваш, н не знаш за тако важан догађај! изгеовори мој познаник гласом што дрхти патрнотским болом.

Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако круину погрешку, коју сам неразмишљено учинно, и замолим га.

Ј

за опроштај.