Srpski književni glasnik

574 СРпски КњижеВвНИ ГлАСНИК.

„То је прави херој!“ говорила је она за Бољибина, и причала је како је он пуне три године сам самцит штампао један револуционарни лист усред Петрограла. Три године није излазио, нити се на прозору показивао, а. спавао је у једноме великоме орману, у који га је жена, код које је био на стану, затварала евако вече с тајном машином за штампање.

Па какав је тек био живот Маниловљев, којп је читавих шест месеца провео у лагуму под зимеким дворцем, вребајући згодну прилику, спавајући ноћу на наесла'аном динамиту, услед чега је добио несносну главобољу и нервозне нападе које је још појачала вечита зебња, изненадна појава полиције која је осећала да се нешто спрема и изнебуха обилазила раднике у дворцу. Кад би с времена на време изишао, Манилов би се срео на Поморском тргу с каквим изаслаником револуционарнога комитета. који га је у проласку тихим гласом питао:

„Је ли евршено 2

— Није још...“ одговарао је Манпилов не мичући уснама. Најзад, једно вече месеца фебруара, на пето питање истим речима, он одговори с највећом мирноћом:

„Свршено је...“

И готово у петом тренутку страшан пуцањ иотврди његове речи, п све се свеће у дворцу паједанцут. по-

се чули узвици бола пи страха, звуци труба п кораци

гасише; цео трг остаде у потпуном мраку, кроз који су

војника п ватрогасаца којп су јурили са носилима.

И Соња заврши своје причање речима:

„Није ли то ужаено, толико људских живота, толико труда, одважности и вештине, и еве узалуд 7... Не, не, ти покољи рђаво су средство... Онај на кога се циља увек се спасе... Најбољи, најчовечнији начин био би поћи на цара, као што сте ви полазили на лавове, одлучан, добро наоружан, стати на какав прозор, на врата од кола... па кад прође...

— "Тако је!... нема сумње...“ одговарао је Тартарен збуњено, чинећи се да не разуме на шта се тиме циља,