Srpski književni glasnik

576 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

да је ударац рђаво изведен и поучи их како се ножем удара:

„Овако, гле! одоздо на више. 'Гако нема опасности да ћете се повредити...“

И одушевивиш се својим сопетвеним покретима :

„Претпоставимо, овај! да се е вашим деспотом нађем очи у очи, у лову на медведе. Он тамо где сте ви, Феope: ja овде, поред стола; обојица се ножевима. у руци... Ту смо, господару, да се огледамо...“

Стојећи на сред собе, е повијеним коленима својих кратких ногу да би боље скочио, режећи као какав спHall, OH изведе пред њима праву борбу, која се сврши с његовим победоносним криком кад је заб) нож до дршка, одоздо на више, гром M пакао! у утробу свога противника.

„Тако се то ради, децо моја!“

Али каква грижа савести поеле тога, какав страх када би, опростивии се Соњиног магнетизма и њених плавих очију, заноса који се дизао из ките ових усијаних глава, остао сам, се капом за спавање на глави, премишљајући крај чаше са заслађеном водом коју је свако вече пио.

Заиста, што се он плетег Тај пар на крају краја није његов цар, п све ово њега се баш ништа не тиче... Ала да га једног дана затворе, издаду, предаду руским судовима... Бррр! ти козаци не знају за шалу.. И у мраку његове собе у гостионици, с оном ужасном моћи уображења, коју хоризонталан положај још појачава. пред њиме се стадоше низати, као на каквоме од оних албума које је у детињетву добијао о новој години, разнолике и страшне муке којима је био изложен: 'Тартарен у бакарним рудницима, као Борис, до појаса у води, тела истрошена, отрована. Он побегне, сакрије се у снегом покривене шуме, а за њим се натурили Татари п иси који су дресиранпи за овај лов на људе. Малаксала од зиме и глади најзад га хватају и вешају између лва робијаша, пошто га је пољубио поп масне косе, који за-