Srpski književni glasnik

Енглески ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ: 595

„је представник Дома, он је и његова дисциплинска власт. Он одржава ред у његовим седницама, примењује пословник и тумачи га у спорним случајима. Али Говорник не може чинити никакве предлоге Дому. Кад треба да се Дом одложи, или да поднесе Круни какву адресу, или да искључи кога свога члана, или да изјави жаљење за ким, или коме захвалност, — за све то узима иницијативу Вођа а не Говорник. Улога ce Говорника састоји у томе да каже Дому шта у ком случају прописује погеловник; онда пак кад је остављено дискрецији Дома да што учини или не учини, њега Вођа саветује како ће поступити. Говорник је више пасиван орган, док је Вођа способан за иницијативу. Што је главно, Говорник нема никаква. утицаја на састављање лневног реда. Као што ћемо одмах видети, сви се дани у недељи кад Доњи Дом ради, деле по пословнику на владине дане и на посланичке; у владине дане вођа је сасвим слободан у утврђивању дневнога реда, и пошто је владиних дана више него посланичких, то излази да је понајчешће Вођа. госполар дневног реда. То је толико тачно да је било иримера да се опозиција обраћала њему да јој да један дан за претрес њеног предлога о осуди Владе, и онда “је настајало врло интересантно лдоговарање између њега и ње о томе, кад ће и како Влада пружити прилику опозицији да је ова нападне.

Треба додати, да Вођа има да избере тренутак, кад ће се 'дебата закључити, и по његовом предлогу Говорник "ставља. на гласање, да ли ће се још говорити. Начелно, овакав предлог може учинити сваки посланик; у практици чини га поглавито Вођа. И обично, кад се на једног Вођу стане викати да тиранише (Скупштину, да је прави султан или руски цар, то не значи ништа више него да он чешће „скраћује“ дебате, предлажући одмах после првих беседа да 'ве више не говори. Ако'екупштинеко време није било добро распоређено и корисно употребљено; ако“ је Скупштина много говорила а мало радила; ако је какав“ важнији предлог остао за други сазив, за то нико не криви Скуп:

38"