Srpski književni glasnik

596 Српски Књижевни ГлАСНИК.

штину, већ оног министра који јој је Вођа. Њега онда нападају новине за „скандалозно управљање скупштинеким пословима“ и за „беспримерно упронашћавање скупштинског времена“. У Енглеској је однос између министра и Скупштине из основа друкчији него у оним земљама које су тобоже примиле енглески парламентаризам. У Француској, у Италији, у Белгији, Скупштина се меша стално у владине послове, — у Енглеској влада се стално меша у скупштинске послове; у тим земљама, министар је врло често секретар Скупштине, — у Енглеској он је готово њен председник ; у тим земљама Скупштина води министре, -— у Енглеској воде они њу.

O томе колико је енглески Џарламенат. једна дисциплинована Скупштина, еведочи најбоље његов пословник, и у том пословнику оне одредбе које се тичу парламентарне инициативе. |

Начело Je да сваки члан Парламента има права поднети законеки. предлог; управо, такав предлог могу чланови Парламента једини и ноднети, и кад министри. хоће да узму инициативу за какву промену у законодавству, они то чине у евом својству посланика. а не министара. Ово Je начело прешло и у савремене европске уставе, било. да је право инициативе признато као у Енглеској само посланицима, било да је признато како посланицима тако и. шефу“ извршне власти. Али, то је начело у својој примени дало тако лепе резултате да се данас мање више свугде тражи лека од посланичке инициатипве. Нарочито се у Француској оно злоупотребљавало и злоупотребљу је:. ту „OM сваки посланик хтео да обогати своју отаџбину једним новим законом, — то му треба. ради његова угледа. код бирача; да би пак еклонио евоје другове да му предлог“ подупру, он, негледимице, подупире њихове предлоге, и тако закони постају из године у годину све многобројнији и уједно све гори, јер што више закона Скупштина избацује, све мање времена на њихово проучавање употребљује. У Енглеској, међутим, нико се не жали на злоупотребу посланичке пнициативе. Зашто 2 Јамачно