Srpski književni glasnik

604 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

сети да и госпођа Журден у „Пучанину властелину“ разуме „Ђајафи“ кал јој Журден објашњава да је постао „раја фт“; или да Мартина слушкиња у „Ученим женама“ разуме „етапа теге“ кад јој Белиза, прекоревајући је за неправилности у говору, помене „есташтате“; и да, најзад, таквих вулгарних комичних ефеката с речима има пуно и препуно код самог Молиера. Ми нећемо даље да бранимо ове назови мане које Стерија има; нећемо да локазујемо оправданост ниже комике и њену потребност за егзистенцију комике у опште; нећемо да одбијамо могуће нападе деликатних критичара који воле само фину и дискретну комику; нећемо да истичемо ни потребу извесног претеривања у комици, потребу специално осетну за комедију и позориште: нама ништа од свега тога не треба ; нама није дужност да, бранећи Стерију, бранимо и Молпџера; нама је и само то довољно што емо указали на мане Молиерове кад смо хтели да објаснимо и олакшамо мане Стеријине, п ми можемо сматраги да смо ипак свој циљ постигли ако смо, нападајући и понизујући Молипера, одбранили и дигли Стерију. После овога, ваљда. је јасно да .„Покондирепу тикву“ треба оцењивати као да је Молперова комедија пред нама на оцени. Одиста, „Покондирена тиква“ је (вешта или невешта, то нас се за овај мах не тиче) сва у стилу п духу Молнеровом, сва скроз молнерска, почевши од главне теме па до израде епизода и детаља.

Почевши од главне теме, рекосмо. Јер је Молиер ту или сличну тему у три четири комедије обрађивао, и, у низу портрета људеких слабости и мана које је у својој кариери позоришног писца све више слагао и гомилао, он се често враћао на портретовање жена или људи лажно префињених, уображених, учених, „покондирених“. Најпре је почео се „Прециозама“ које, и ако су по моди и навикама далеко од Стеријине Феме, ипак су у суштини доста близак род с њом, као што. је и начин којим су оне исмејане сличан оном којим је Фема мемејана. После је сличан тип сликао у „Пучанину вла-