Srpski književni glasnik

СРБСКА ДРАМА У ХТХ ВЕКУ.

607

стелину“, где је Фемин порок представљен, тако да кажемо, у виду јелне мушке фигуре, али где је тип исти по у истом домашају пзрађен као пи у .„Покондиреној тикви“: један пучанин, господин Журден, хоће на силу Бога да постане Бластелин; тога ради, учи разне вештине, облачи се како мисли да се господа племићи облаче, увлачи нека мало проблематична лица у кућу и. поштује их као узоре, троши мнего, упропашћује кућу, жртвује кћер ради уображеног госнподетва, и уопште чини оно што и Фема у .„Покондпреној тикви“. Затим је Молиер дао још једну такву фигуру, у „Графици од Еекарбањаса“; ту је још већа сличност са Стеријином фигуром, јер је и овде као и у .Покондиреној 'тикви“ носилац. порока женско лице (слично Феми, графица од Кекарбањаса, паланчанка која је малко отишла до Париза, хоће да заведе господски ред п односе у својој кући, па грди слуге и слушкиње евоје, исто као “Dea своје млађе, што се по том реду не владају). Само што интрига комада (слична оној у Трифковићевој „Избирачиди“: трафица се узда у три просиоца који око ње облећу , али јој један подвали, један је се одрекне и изгрди је, а она мора да пође за опог који. јој је остао) као п краткоћа комада (1 чин), He допуштају да се главно лице представи потпуно и претежно, као што је то случај у „Пучанину властелину.“ Најзад и у „Ученим женама“, ма колико да су њихове тежње и идеје (епиритуализам, непризнавање брака, понесеност за књижевношћу и науком) далеко од наивних жеља п прохтева Феминих, Молпер је дао ипак фигуре доста блиске den, и, пртајући учене жене (дао је три фигуре: Филаминту, њену кћер Арманду и заову Белизу, тако да је: главно лице стафажовано са још два, противно Стеријиној радњи где Фема једина предетавља порок), оцргао сав онај разорни утицај таквих лица на кућу и поролицу (и ту се девојка, Филаминтина кћи Хенријета, жртвује уображеној учености; m ту кућа иде натрашке, и ту, се клања лажним узорима: Трисотену и Вадијусу).