Srpski književni glasnik

lol СРпски Књижевни. ГЛАСНИК. је иланинац. снажно придржавао руком, спотицаше се, скакаше, скроз мокар и ако је било веома хладно. IHaједанпут засија се пламен на неколико корака и осети се пријатан мирис чорбе ес луком.

На мети ву: +

Hema вам ничега простијег од ових станица које су подигнуте по планинама – заузимљивошћу – Швајцарског Алшпеког Клуба. Свега једна соба са неколико косо намештених тврдих дасака које служе као постеља и које запремају готово сав простор, остављајући врло мало места за пећ и дугачак сто укован за под као и клупе око њега. Било је већ постављено: трпи чанка, кашике од калаја, машина за каву, две кутије консерве из Чигага, отворене. 'Тартарену се вечера веома допаде, ма ла је чорба е луком јако ударала на дим, п ма да чувена патентирана машина, која је за три минута требала да скува пун литар каве, никако није могла да ради.

По вечери он узе певати: само је тако разговарао са својим вођама. Певао је песме из своје домовине: Гараску, Авињоцске девојке. Вође су му одговарали мештанским песмама на сељачком немачком jeBHKY: „Mi Vater већ en. Appenzeller... aou... aou...“ То беху чеетити људи сурових и оштрих прта, као од камена стесани, зараели у бради која је личила на маховину, са плавим очима које беху навикнуте на велике даљине, као очи у мрнара: п онај утисак мора и пучине, који је имао мало пре приближујући се Гугију, Тартарен осети и овде, пред овим бродарима глечера, у овој тесној, ниској и димљивој колиби, правој собици на лађама, у капању снега са крова који се топпо на топлоти, и у еплном ветру. који је као талас запљускивао колибу, све пз темеља тресао тако la су даске шкрппале, који је пламен од лампе повијао, па наједанпут престајао у мртвој. страшној тишини, као да је емак евета дошао.

Баш кад су били готови с вечером, Зачуше се у мраку тешки кораци U гласови који су се приближавали. Од снажних удараца затресоше се врата. Тартарен, врло