Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА Алпима, „ДУ метара и тако клизав. да је Христијан морао кукачом усецати гле ће стати.

Пруга овога гребена блисташе се између двеју провалија. Али мпелите ли ви да се Тартарен шта илашног Боже сачувај! Једва да је осећао лаку језу која обузима франмасона. новака кад полаже први пепит. Он је врло тачно стајао ногом у рупе које је челни вођа дубио. радио је све што је видео да он ради, хладан као у башти с баобабом када се вежбао пвицом басена, на веанки ужас златних рибица. Па јелном месту беше гребен тако узан, да су га морали узјахати, п док су се лагано помицали, помажући се рукама, страшан пуцањ одјекну на десној етрани, испод њих. „У сов!“ рече Инебнит, који оста непомичан докле је год трајало многобројно и величанетвено одјекивање, које се завршило дугом тутњавом грома који се удаљава или пада се пуцњавом у даљини. После тога, тишина. поново завлада и покри све као какав покров.

Кад пређоше гребен, ступише на снежно поље с доста благим нагибом, али бескрајно дугачко. Пели су се тако више од једнога. сахата, кал танка ружичаста пруга поче обележавати врхове, далеко, далеко изнад њихових глава. То беше јутро које се јављало. Као добар јужњак непријатељ мрака, ТГартарен отпоче своју веселу песму :

Grand souleu de la Provenco Gai compaire dou mistrau...!

Снажно трзање конопца с преда MH позади прекиде га у но песме. „Пст!.. Пет!“ викао је Инебнит ноказујући врхом своје кукаче опасан низ џиновеких и нагомиланих глечера с несигурном основом, који су се на најмањи потрес могли срушити. Али је ТГарасконац знао како да се управља; не пролази се код њега се оваквим лагаријама, и, звучним гласом, он настави:

Ти ди" езсошез Ја Duranco Commo un flot de vin de Crau.?

1! Велико провенеалсеко сунце — Весели мисетралов друже, IIbp. 2 Ти који исекапиш Дуранеу — Као чашу краускога вина. TIp.