Srpski književni glasnik

Из Новије Лингвистике. 743

учноме раду наших научника, непрестано кидање оних веза које треба да везују, с једне стране, међусобни рад њихов, а. се друге, да га везују за општу, међународну науку; јер се само тако може замислити прави научни радник. То је и учинило, дами још непрестано у науцп о језику стојимо у главноме онде, докле је дошао, Даничић. Међутим се наше време веома разликује од Вукова и Даничићева: они су имали да се боре за права народнога. језика, и да на та врло важна, али, по еупетини својој, практичка питања. уложе много свога. рада, много оштроумља; међутим се данас у нас п говор о тим ппитањима сматра за ачнахронизам. Оно што је требало тада доказивати, смагра се данас за акепом, M, да се борба око нашег књижевног језика није десила тако недавно, поуздано би се мпелило да је њена права слика врло претерана, увеличана под окриљем неки пут п сувише услужне традиције. Али та је борба била запста. озбиљна. У њој су били не само ангажовани најбољи наши тадашњи ралници на културно-научноме пољу, већ је она, у колико је то могуће било, давала и правац и карактер њихову научноме раду. Даничић је типичан представник. тога времена. Предмет његових многих, не евих, студија. био је пекључиво Вуков језик. Класпфикујући његов материјал он је у исти мах вршио два посла: п спремао грађу за

научну обраду његову. п њеном многостручношћу дока-

знвао богатство народнога језика, п на тај начин потпомагао умесне захтеве Вукове. Ово остаје као карактерна прта и потоњега рада његова: читајући оно што је он

п доцније седамдесетих година — писао, још јасно осе-

ћамо да је пред нама борац из педесетих година. Али све ово не би још морало отклонити Даничића од проучавања теориске стране српскога језика, да се он није налазио баш у тим питањима у непосредној зависности од европске науке талашњега времена, када су словенски језици били јонг непотпуно обрађени. Он је свој научни апарат састављао по делима тадашњих представника европске лингвистике и уносио га у своје радове без критике,