Srpski književni glasnik

744 Српски Књижевни ГлАСНИК.

готово изван текста; с тога се он у неким делима његовим може лако оделити од текета пепред којега се или у коме се находи. И сам Je mo себи тај материјал био врло релативне вредности: европска лингвистика. од 50 до 70 година представља епоху врења, крхања старога H прилажења новоме. За то је требало тадашње њене резултате примати са великом резервом. Али п поред свега овога има још један моменат, о коме треба во-

дити строго рачуна при оцени рада Даничићева. То. је

— његово лачно интересовање. Даничић се п тамо, где је могао, није пуштао у проналажење узрока многобројним језичким променама: он се трудио да да само тачну представу о њима бележећи савесно све што је могло томе ма у ком правцу допринети. Једном речју он је за све време свога рада остао веран евоме практичко-научноме правцу — као што лепо показује и његово последње дело, његов Rječnik. Прве речи своје као научник он је изговорио у одбрану серпеког народног језика, и целог века евог проповедао је грозничаво, се оном љубављу према послу која, чини људе жртвама својим п издиже их у нашим очима далеко изнад обичнога света, његове особине у садашњости и прошлости.

Они koju cy дошли после Даничића пи сувише су се слепо држали његова рада, али већ нису имали његов: одушевљења. за. посао који су вршили. Ето зашто је наше друштво остало тако дуго необавештено о науци о језику уопште, јер се обавештеношћу још не може назвати по неко јавно предавање или по нека расправа, из које тек стручњак може видети да јој је писац знао за пдеје новије лингвистике. Међутим је већ крајње време да се покаже, да права лингвистика има врло мало. зајелничкога. са оним што се у нас назива „филологијом“, а разуме као постављање правила од којих има безброј пзузетака, и који су само за то ту да деци још у гимназији огорчају живот!

Да би јасније било место које у историји лингвнетике заузимају гласовни закони, осврнућу се за часак на