Srpski književni glasnik

Из Повије Лингвистике. 745

историју њену која, и ако не броји много столећа, ипак има доста крупних открића. Она јој и дају право на име засебне науке.

Она. је поникла почетком XIX nesa. Ona тога времена. готово еваких пет-шест година налазило се по нешто ново што је отварало нове перепективе или давало нов материјал. Почетак данашње лингвистике пала у опо време када је Ф. Бон (1816 год.) изнео у своме раду о иелолу у неким индоевропским језицима, да су грчки. затинеки, индпеки, перепеки п термански дијалекти постали од једнога, заједничкога језика, који се ни с једним од. њих потпуно не подудара, али је еличан евима. Петина о тим će језицима размишљало п пре почетка NIX века, пре Бопа, али све што је о њима. тада речено

све су то само мање или више срећне мпели, научни афоризми, а не права наука. Јер тек онда када се изнело као доказано, да су се готово сви европски језици и неки азпски развили из једнога, било је природно питање, како је, зашто је тај развитак наступио. Да ли је то зависило од пукога. случаја или тиме управљају стални закони; ако су тп закони сетални, ако подједнако вреде за све, зашто су тако различни резултати њихових утицаја. У ствари се није прешло одмах на ова питања, јер је сваки од. језика, који су према Бопу у међусобноме сродетву, а сем тога п сваки онај за који се то тек доцније дознало, пружао врло много нејаснога, Загонетног материјала, те је требало да прође 60—70 година па да се знатнији део њихов протумачи и пређе на горња питања. Па и када је тај материјал био сређен и донекле протумачен у Шлајхерову Compendinum-y; видело се да је у свему томе доста произвољнога, да дело Шлајхерово није просто региетровање дотадашњих резултата науке о језику, већ дело које се находило у непосередној зависности 0,1 Шлајхерове, управо, Хегелове филозофије. Није погрешка. Шлајхерова и осталих y томе што су се трудили да сведу језичке појаве на што

онштије, генералније. – то чпне и данашњи лингвисти,