Srpski književni glasnik

Из Новије Лингвистике. 74

на тај начин конгломерат од језичких појава врло различних времена и од намерно унесених поправака. и генералисања. појединаца, којп мисле да имају права да управљају књижевним језиком. Међутим језички се појави развијају несвесно, без знања п воље оних којп говере. Само материјал, попрпен пз таквих језика, може бити увек потпуно поуздан и добар за строго научна пепитивања;,; језик пак у коме има доста извештаченог п иропизвољнога, а такав је готово сваки разрађен литературни језик, даје еумњив пили бар врло неподесан материјал за проналажење општијих принцина. У њему находимо у различним временима често пута понављање нечега, што је већ раније било у употреби, неке врете скучени круг, пз којега нису могли да изађу лингвисти прве епохе, или. излазећи из њега, излазили су и из круга језичкога материјала. Припродно је да п принциџи њихови носе на себи печат неке конвенционалности, неке ускости погледа. Истина, промене језичке бивају и по њихову мишљењу по гласовним пи другим законима, али њихови закони нису довољно општи, они зкају за изузетке, нису, дакле, прави закони. Такви су били п други њихови погледи. Изгледало је још непрестано као да лингвистика. неће моћи тако брзо изаћи из свога средњега века, п јасни погледи п генпијална открића Бонова изгледала су према резултатима лингвиста од >) до 70 год. као понеки производп класичне културе према радовима. средњевековне схоластике. Али беш у оно време када се осећала непотпуност по недовољност ногледа на језик тадашњих лингвиста. — Ј. Шмит ни други узалуд су покушавали да улепшају слику тога. времена и на тај начин смање значај рада потоњих научника, — изашао је проф. Јескин са јасним погледима. на основне језичне појаве, који представљају темељ на коме је, подигнута данашња. HOвија лингвистика, и који се по евоме значају једначе с открићем Боповим. Истина, књига, у којој је Лескин изнео те своје погледе, изгубила је данас већ много од своје првашње вредности, али се његовој дефиницији гласовних