Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕЛ.

1177 шреко 6 месеци у Паризу остала, требала је ла да такође и потребна обавештења о Граници. Она је држала седницу под председништвом ђенарала Андреосиа бившег француског амбасадора у ћЂечу. Резултат њеног рада изложен је у једном извештају који је министар војни упутио цару 14. новембра и из којега се види да је њен председник био одлучан противник граничареских регименти. Како је међутим и сам Мармон, после једне детаљне инспекције Војне Границе известио министра војног да ће му ускоро послати један опширан MeMOaDp, у којем ће изнети своје мишљење о питању којим се илијска депутација у Паризу бави, те је ваљало и тај рад сачекати.

Ми смо већ раније поменули да је Мармон, још од првог дана, био ватрени присталица уређења које су Французи у Граници затекли. Није дакле ни чудо што је и његов мемоар испао једна „сјајна и одушевљена апологија“ установа. са. којима је он у последњој својој инеспекцији, имао прилике да се изближе упозна. У том свом одушевљеном расположењу за Војну Границу, Мармон иде далеко; по њему је уређење Границе не само „једно ремек-дело у свима својим деловима“ но чак и „једна од најлепших ствари“ која је у новије доба створена. Закључак његовог мемоара лако је предвидети: уређење које постоји у Граници ваља задржати. Он је чак противан да се ма шта у њему измени, јер као што у своме мемоару вели, „еви делови — војска, администрација, правосуђе — у том уређењу, удешени један према другом, образују једну целину, коју би и најмања измена могла разорити“. По пријему овога. мемоара министар. војни обраћа се ипо други пут Наполеону, п у једном веома дугом и опширном извештају (од 21 Новембра) излаже и претреса разна мишљења која су се о овом предмету појавила. Пошто. је врло лепо и јасно изложио све добре и тђаве стране граничарског уређења, он пристаје уз Мармона, и предлаже цару да «e Граници остави њена нарочита организација.

Но све ово пзгледа као да није Наполеону било довољ-