Srpski književni glasnik

1178 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

HO да би се у једном или другом емислу могао решити. Он жели још подробнијих извештаја и наређује јелном својем ађутанту, ђенералу Мутону, да ступи у ближе односе са граничареким официрима п да од њих прибави што више података, како би могао дати тачна одговора на читав један низ питања које је он сам евојом руком пеписао. Другог једног својег ађутанта, ђенерала Лористона, Наполеон је био послао у мисију у Илирију да тамо на лицу места проучи уређење траничареких регимената, с наредбом да му резултат својих проматрања и сва обавештења која буде покупио, пошаље у Париз. И сам Мармон дошао је почетком 1811, у Париз и узео је лично учешћа у последњем претресању указа којим је имала да се утврди организаunja Илиреких Покрајина. 15 Априла 1811, Наполеон је потписао у 'Трпанону тај указ. Војна Граница сачувала је своје установе, но како је власт главног гувернера била сведена. у врло уске границе, Мармон је морао ла напусти тај положај, ита његово место дошао је Наполеонов ађутант ђенерал Бертран.

Петорија граничарских регимената за време француске управе у њиховом крају може се поделити на два дела: одбрана самих Илиреких Покрајина п њихово учешће, као саставни део Велике Војске, у Наполеоновом походу на Русију 1812, и у рату 1813. Што улога граничареких трупа у одбрани Илиреских Покрајина није сјајна томе су у главном криви сами Французи, који су својим неумесним поступцима. своју владавину у Граници учинили несимпатичном и повредом њихових привилегија граничаре према себи врло рђаво расположили. Они су од самог почетка. своје владавине сматрали граничаре као обичну војеку, па су се њима располагали као и е осталим својим трупама. Противно утврђеном обичају по којем се граничари у време мира нису могли кретати са своје територије, граничарски батаљони били су размештени као посада важнијих тачака у Илирији. Затим са својом познатом тежњом за једнобразношћу Французи су похитали да увелу у граничарске регименте своја војна