Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕглеЕл.

1179

правила п уредбе; као последица тога број француских официра у истим непрестано је растао. Ова увлачења странаца. у своје редове примили су граничари, нависнути ла се боре под управом официра своје народности, са великим негодовањем. (Све ове околности учиниле су да је незадовољство граничара било сваким даном све веће п њихово нерасположење према Французима све јаче. Шри оваквом стању етварп сасвим је природно MITO су се гранисарске трупе, кад су се Французи на њих обратили за одбрану своје владавине у Илирији, овом позиву тако лабаво одазвали; они су са жудњом очекивали крај француске доминације.

Не познавајући локалне прилике у земљи, Французи су покушали да употребе транипчаре и противу њихове једнокрвне браће Црногораца. Но тај њихов нокушај остао је потпуно безуспешан. Још под Мармоном 1811. граничарски батаљон, који је био према Црној Гори као цосада у Боци, показао се тако несигуран да су га Французи морали уклонити у Дубровник. 1812, Ђђенеpaz Бертран припремао је једну експедицију на Цетпње; 4.000. траничара. који су у пстој имали да учествују, били су тако „сумњиве верности“ да су Французи и идеју саме експедиције морали напустити. А кад у јесен 1813, Црногорци сиђоше са својих планина и заузеше Будву, граничари које су Французи послали да тај њихов упад сузбију, дезертираше масама и пређоше Црногорцима.

Како су Французи били повукли сву евоју војску пз. Илирије, граничари са још неким страним трупама били су једина посада у земљи. У току 1813, Енглези су“ нанадали на више тачака далматинског приморја и те упаде одбијале су граничарске трупе како где, махом лабаво. Број војних бегунаца међу њима растао је сваким даном,. а кад у јесен исте године п аустријска војска са више страна упаде у Илирију, граничарске трупе које су се у њиним редовима бориле више од сто година, отказашепослушност својим новим господарима и пређоше на аустријеку страну.