Srpski književni glasnik

1184 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

знато и проучено у свом првом сировом облику. Међутим, тај први, припремни, Вуков посао у нашој народној музици није још ни близу свршен. Зато није мања заслуга. оних који су у томе правцу радиди пи покушавали, и похвале је достојна пажња Срп. Краљ. Академије једној грани народних умотворина мало проученој, п једном ралу врло озбиљном и деликатном.

Српским музичарима дао је први угледаџ пример у томе послу Корнелије Станковић. да њиме су дошли нови, још“ успешнији, развијенији п на широј основи радови Г. Г. Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца. Данас је већ обраћена томе послу ишра пажња. Већи број српских музичара вредно истражује, бележи или самостално разрађује народне музичке мотиве, раденици на српском фолклору! не заборављају музику у својим тра'ањима. у народним умотворпнама, Етнографски Зборник Српске Краљевске Академије почиње књигом Г. Бушетићевом збирку народних мелодија из појединих крајева српских.

У књизи Г. Бушетићевој су песме и мелодије славске, свадбене, погребне и седељачке. Сем тога има она описе обичаја, а уз њих и прилоге мелодија за играње.

За ову је књигу предговор написао DP. Мокрањац. Он је тај предговор поделио у пет одељака са једним завршетком. Радио га је с пажњом, и зато ћу се њиме и ја у овој прилици више позабавити. У ] одељку Г. Мокрањац је раеправљао о бележењу презнакова и одређивању тонеког рода; у П је делио мелодије по гласореду ; у Ш одељку је делио мелодије по такту ; у ГУ по метричкој разграни, и у У по мотивском склопу. У свему се овом Г. Мокрањац старао да су му извођења. коректна.

Од своје стране имао бих неке примедбе, као музичар, да учиним. У 1 одељку Г. Мокрањац вели да. је навлаш изоставио презнаке из разлога, што се „тиме у неколико упућује хармонизатор и на извесну одређену

Г Лист. Караџић издао је брошуру писца ових редова: Пишањст за прикупљање музичких обичаја у Срба (1899).