Srpski književni glasnik

1186 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Да оставимо на страну познате карактеристичне црте наших мелодија, о којима је још много раније писано, као нпр. о свршетку на другом ступњу а не на доминанти или медијанти (терци); о повишеној кварти; о свршецима у другом тонском роду, п о покушају да се оне подведу под калуп старих (грчких) тонских родова. Мислили или не да их одмах објаснимо модерном музичком теоријом, као што то желп Г. Мокрањац, — и ако је то тешко —, наћи ћемо свакако доста знакова који нас могу извести на прави пут њихове хармоније, те према томе без бојазни можемо им п презнаке обележити. Овде морам нарочито похвалити јасно извођење Г. Мокрањчево по Хауптману, о такозваном хермафродитном тонском роду. Односно такта морам рећи ово: ако је Г. Мокрањац желео, не бележећи прегнаке, да остави одрешене руке музичарима да би се слободније кретали при хармонизирању, требао је да буде доследан, па да остави недирнут и такт на оним местима, где није означио ни тонски род мелодије. Јер, оне мелодије које нису ни стваране за такт, не могу га ни имати. Код игара је то већ друкчије, јер су оне саме по себи већ у некој ритмичкој одређенос ги.

Интересантна. је студија о метричкој разграни ових напева, јер је изведена на исти начин, на који се ти послови детаљно раде у других напреднијих народа. Премда у овој збирци има много мелодија. које су скоро истоветне једна е другом (бр. 11. 15, 19, 26) .— cacraвљене из једног почетног мотива, ипак је о свакој појединце Г. Мокрањац говорио посебно и разгранавао. је метрички. Његова ми се анализа на неким местима не свиди, и рекао бих да је погрешно узета. А ево како би то по мом мишљењу требало схватити. Српске народне мелодије нису стваране по такту, јер су пре такта постојале. Нови резултатп науке музичке тек су их у новије доба почели уводити у нов за њих живот у правилан ритам и окове музичке симетрије. Српске народне мелодије нису знале за модерну скалу п правилан