Srpski književni glasnik

1133 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ове игре налази се један став у доминанти. много разрађен понављањем II варирањем. У најбољем случају, ова се мелодија може сематратп да има стварно две периоде, чији се одељип много пута са варирањем првога такта понављају на разне начине. То опет показује скученост у попмању правилних сипметријеких делова код. онога који је стварао ову мелодију. Таквих примера има доста у нашој народној музици.

У У и послелњем делу ове студије Г. Мокрањац је говорио о мотивском склопу мелодија ове збирке, и изнео је: прво оне, које имају један заједнички почетни мотив; затим оне, које нису само из једнога почетног мотива; и оне, које се сасвим самостално развијају. Тих је врло мало у овој збирци и то под бројевима 29, 21, 24, 32 п 69.

Да се за ово напише исцрпна студија, треба нарочито много п дуго проучавати, путовати и бележити народне мелодије и све што је се њима у вези. Г. Мокрањац није могао мислити да то све учини у овом предговору; он је свакако, поред свог интересантног покушаја, у првом реду имао намеру да тим писањем, подстакне на рад у том правцу. Кад се ствар тако узме, онда мора сваки е поштовањем примити његов успешан труд око тога посла.

Б. Јоксимовић.