Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Привилешије Сраског Народа y Учарској и рад Благовезитенског Сабора. (Написао Јова Адамовић. Загреб. Штампа Срп. Штампарије 1902, вел. 8, стр. Х п 262 се приложеним снимком Буковчеве слике Благовештенског Сабора).

За последњих неколико година ретко се која српска књига јавила у овако лепом руху као ова. За тако лепо издање хвалу заслужује њен излавач, Пера Николић, "трговац из Загреба, излавач Буковчеве слике Благове'штенског Сабора, који је знајући да је предмет слике мало познат ширим елојевима српског народа, у интересу њене продаје, сматрао да. је потребно објаснити шта. је и од каквог је значаја Благовештенски Сабор. Ну издавач није био задовољан обичним описом већ и да „сваком посматраоцу слике буде познато и разумљиво: шта је претходило оном моменту, који је на слици представљен, шта тај моненат значи и од какве је вредности;“ његова је жеља била да ово дело „место шаблонског описа постане кратка али популарна историја српског народа у аустро-угарској монархији.“ Писац пак књигу „наменио је оним добрим и родољубивим Србима и Српкињама, којима је из буди каквог разлога остала непозната прошлоет српеког народа, који је у старо време оставио своју постојбину и дошао у ове земље; наменио је онима који "то непознавање своје народне прошлости осећају као велики недостатак, који би радо надокнадили.“

Ова намера пишчева као и даља побуда издавачева (ближа. је чисто трговачког карактера: да се слика што боље. раепрода.) јесу' лепе. Јер доиста у Историји српског народа у Угарској тешко ће се наћи лешпег питања од овог о привилегијама и њиховој правној вредности. Оно је од интереса и зато што је проведено кроз свуколику