Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 1191

је г. Адамовић хтео да избегне, али није могао. Куд и камо би лепше п корисније било да је уместо тога просто и јасно излагање утврђених и несумњивих чињеница.

Друга од крупних замерака делу Г. Адамовића јесте: што је у првој и другој глави погрешно представио кеке од најглавнијих момената, а нарочито онај из 1690. год., кад су издане прве повластице. Међутим то је од пресудног значаја за опену вредности привилегија. српских, које чине основ државно-правном положају српског народа у ћесаревини. Сем тога погрешка учињена тамо изазвала је нове у датим одељцима. А тога није требало да буде, ако не из каквог другог разлога, а. оно због тога, што та два прва одељка са последњим о Благовештенском Сабору , чине основ IM најглавнији део целог еписа.

Зато мислимо да би било мчого боље да је писац обратио главну пажњу Благовештенском Сабору, а томе као увод збијено и прегледно изнео 'најпотребније из ранијих одељака, где би разложитим објашњењем довео у везу разне повластице добивене од ћесара. Таквим радом постигло би се прво, да у књизи буде много мање стварних погрешака (а њих има доста, нарочито у првим одељцима), и друго, да књига буде мања, прегледније написана, па према томе и пристуначнија ширим слојевима. народним. Уместо тога књига је сада непотребно велика, излагање чињеница преко мере развучено, због чега нема потребне јасности и убедљивости. А то неће учинити да се књигом постигне задатак коме је тежио писац, а. још мање издавач: биће мали број читалаца, који ће је до краја пажљиво прочитати, и ако од тога буде зависило растурање слике Благовештенског Сабора по народу, ближа побуда издавача ове књиге неће се остварити. Ну то је ствар издавачева, а наше је овде главно било да иетакнемо како је незгодно популарисање неког питања без његовог довољног познавања.

Јов. Н. Томић.