Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ.

Буна. 184 и устанак у Херцеговини 185 године. Одјељак 1 од Вукаловића устанка до буне у Невесињу. По причањима. саучесника, писменијем документима и другијем историјским изворима, написао Рис. 'Т. Пророковић Невесињац. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије. 1902. стр. 72. — Писац устаје противу тог мишљења. да је херцеговачки устанак од 1875 изазвала Аустрија. Ако се Аустрија користила тим устанком пошто је букнуо, то још не може служити као доказ да он није букнуо сам од себе, већ по њеном потицању. Прва. је пушка пукла у Невесињу, а Аустрија је баш на Невесињце најмање могла утицати. „У цијелом срезу невесињском“, каже писац, „није било ниједне куће римо-католичке, а камо ли да је било каквије фратора, или другијех агената, чијој би се иницијативи покрет могао приписати.“ Али, кад је херцеговачки устанак кренуо сам народ, шта га је на то нагонилог7 Писац вели, да то нису били зулуми. Зулума је, истина, било, али не тако честих, и не тако великих; у сваком случају много мање но у Бугарској, Маћедонији, Старој Србији, па и у Босни. (Премда и сам писац признаје да је непосредни повод за невесињеку буну ипак био један зулум, — онај познати покољ у Подгорици.) Исто тако, нису ни „дације“ нагониле народ на устанак. За њих се не може рећи да су биле велике. „Сви државни приходи у Босни и Херцеговини достизали су годишње 'око 8,000.000 дин., ма да је и тада било у те двије покрајине до 1,300.000 становника, а земља са сточаретвом, житом, трговином и занатима стајала је врло добро“. По пишчевом мишљењу, главни узрок устанку ваља тражити у „несносном аграрном стању.“ Хришћанин сељак није имао своје земље, него је живео на земљи турског спахије као кмет. Власнику земље давао је трећину, а негде и читаву половину, земаљских производа. Хришћанину је било готово немогућно и за које новце доћи до земље, јер су Турци продавали земљу скоро

искључиво један другом, презирујући онога који би земљу