Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1903

чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешње, па развуче лице, засмија се п одмахну руком.

— Немамо ми чисте кошуље! —— рече.

Перо као да се тек сада сјети тога. Намргоди се. Махну руком Данилу да иде, па се почеша иза увета.

— Ја нема, — јелва пропусти кроз зубе. — Тако је то. браћо, кад се нема женске главе у кући.

Јефтан махну руком п замоли га, да не говори даље, да не би узлисајима својим покварио весеље и расположење читава друштва. Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева:

Фалио се жути лимун крај мора, Има л' иђе иког љевшег од мене 7

Одмах му се придружише п Јово m Перо и Обрен Пушибрк:

То зачула Сенабија јабука...

И настаде једна чудна граја! Пјевао је еваки, како зна п како може. Сваки на свој начин, па неко тање, неко дебље... А то је дало прилике многоме свијету, да се окупи под прозором као пред панорамом, и слуги Данилу, да стане на врата и да се искези према свима.

— Живино-о! — опет загрмише сви. — Живаио-о! — прихвати и Данило, подигнувши обје

руке у вис, у знак одушевљења, и машући њима.

— Еј Перо, Перо! — уздахну Обрен Пушибрк. Да ми је сад, иза вина, да донесеш мало слатке пите, љепота би било!..

Перо пљесну рукама и искриви се према њему.

— Па што, брате, одма не иштеш“ — рече. — Што ве бајаги стидиш 7... Што гођ тп срце зажели, ти само ишти к'о у својој вући...

И опет се окрену вратима.

— Данило ! ,

—A9 — отегну овај, опруживиш врат напријед. да боље чују.

— Слатке пите донеси!

Данило прокомеша раменима MH зијевну.