Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1205

— "Тако је то, брате, кад се нема женске главе

у кући...

Јефтана ово изведе из стрпљења. Он скочи, на-

мрголи се и затресе косом, страшан као лав афрички...

Затим удари шаком по столу и опсова нешто. Улари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.

— А што кукашт — дрекну. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду... Што се и ти не жениш Како се не стидиш својих си-

једих коса“... Чојек у годинама, па нежењен!.. Срамота!...

И што је Бог стваро жене на свијет, кад се људи не би женили7 Што, питам тег

Обрен испи чашу п цмокну устима, као да љуби кога.

— Тако је! — потврди.

— Ја, — настави Јефтан поносито. — Жена нам треба !... Није друкчије, него баш треба!.. И ја би волио бит' без жене, да не треба... И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека, барем, чисти и чува кућу и нек' рађа ђецу.. Оклен би ми били, да нам се нису женили стари“... Оклен, питам тег... Окле би и ти био“... Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама к'о воће, него да нас жене рађају...

— "Тако је!..

Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима п узвиси гласе:

— Него ако си ти чојек. нађи какву женетину, па ето... Немој пробират, ни разбират, ни размишљат се: ко је и каква је7 Нек само није мушко, нека је жена, па је добро... И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.

— Тако је!..

— И, ако хоћеш, нек и ова чаша иђе у твоје

здравље! :

— Живио-о! Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично, Збуњено се окреташе око