Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1205
— "Тако је то, брате, кад се нема женске главе
у кући...
Јефтана ово изведе из стрпљења. Он скочи, на-
мрголи се и затресе косом, страшан као лав афрички...
Затим удари шаком по столу и опсова нешто. Улари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.
— А што кукашт — дрекну. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду... Што се и ти не жениш Како се не стидиш својих си-
једих коса“... Чојек у годинама, па нежењен!.. Срамота!...
И што је Бог стваро жене на свијет, кад се људи не би женили7 Што, питам тег
Обрен испи чашу п цмокну устима, као да љуби кога.
— Тако је! — потврди.
— Ја, — настави Јефтан поносито. — Жена нам треба !... Није друкчије, него баш треба!.. И ја би волио бит' без жене, да не треба... И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека, барем, чисти и чува кућу и нек' рађа ђецу.. Оклен би ми били, да нам се нису женили стари“... Оклен, питам тег... Окле би и ти био“... Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама к'о воће, него да нас жене рађају...
— "Тако је!..
Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима п узвиси гласе:
— Него ако си ти чојек. нађи какву женетину, па ето... Немој пробират, ни разбират, ни размишљат се: ко је и каква је7 Нек само није мушко, нека је жена, па је добро... И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.
— Тако је!..
— И, ако хоћеш, нек и ова чаша иђе у твоје
здравље! :
— Живио-о! Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично, Збуњено се окреташе око