Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1911

— Знао сам ја да је он кршан!... Биће свакако мимо остале, — говорио је.

Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном. Јефтан тада није имао ни оца ни матере. Имао је само лијепо нашљество. Због нашљества се, управо и прочуо. Био је једногласно признат од свијех касаблија, као особити мајстор у томе, да га свакодневно умањава... Он није имао радње... Није налазио за вриједно, да се мучи са муштеријама и „да им се криво куне“... Лакше му је било сједити на туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе. Нарочито ја волео ово последње, тим више, што није морао сам ићи. Обично је водио са собом још кога, понајчешће каква. новајлију, који није вичан механскоме ваздуху... Тамо је с њиме пио, „да га научи друштвеноме образовању“ и намигивао севирачицама.

Због тога је приступио и Пери. Упознао се с њиме, нашалио се п почео му седити у магази. СОједио му. је управо три пута преко дана.

Четврти пут дошао је у вече.

— Хајде затварај, па да се мало прошетамо,.

—. рече.

— A be ћуг2 — запита Перо, ногледавши га зачуђено. — Ђе ћеш... Хајде са мном! — љутну се Јефтан

и направи мргодно лице. Не бој се да ћеш ти што потрошит!... Имам ја пара, да платим HM за те и за се... А теби треба да се шеташ, да се дружиш.. Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит сушицу, па ти неће помоћи сви љекари...

Перо прошета мало по магази. Предлог Јефтанов чинио му се умјестан и емишљен, и, што је главно, врло пријатељски и искрен.

— А хоћемо ли дуго остати7 — запита готово шапатом. — Ја не могу, ја ћу само мало...

Јефган устаде и, држећи руке у џеповима, презриво'а погледа.