Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1913:

А Перу нешто заголица. Као нешто живо да се помаче у њему и као гурну га њојзи. И, пруживши јој тринкелд. он задрхта и — пољуби је у образ...

Покупивши бакшише, плавојка се опет врати за њихов сто. Сједе до Пере. Помплова га руком по образу и поче му умотавати брк... А њему драго... Узви главом, као мачак кал га помилујете и примаче јој се још ближе. Обухвати је руком око паса. И пољуби је опет.

— Хајде, Перо, да иђемо... Ти рече, да ћеш остат'

само мало, — поче Јефтан и као подиже се. — Нека, нека, -— дочека Перо, силом га посадивши на место. — Овђе је лијено... Нека још!..

Јефтан се враголасто осмјехну. Куцну празном боцом о сто и нареди још вина.

Свирачице опет засвираше п плавојка се диже, да пође њима. Један солдат опази то. Диже се, срете је и поклони се. Затим је обави руком око паса и почеше, између столова, играти валцер...

Перо се намргоди. Љубомора поче да му растрза рањено срце... Сви солдати, еви официри и све војске на свијету омрзнуше му тога часа... Двије чаше узастопце искапи и окрену се Јефтану:

— Каква им је ово игра — рече. — Овако се вртити знао би п ја... — То је лако, — одговори Јефтан. — Ништа лакше!...

Само узмеш ђевојку, па се окрећеш... Перо ушуги. Искапи још двије чаше, а засука бркове... Кад се игра свршила, плавојка опет приступи његовоме столу. Поче га заговарати. Поче мијешати и српске и њемачке ријечи, тако, да ни он ни она нијесу ништа разумјели.

Јецт... со мном будеш играт, — рече Перо, подражавајући њезиноме говору... — Со мном,.. Так... Вртити се...

— Хатћећ, — одговори она..,

Чим музика засвира, устадоше обоје. Перо. јој се. као што је од онога солдата видио, дубоко наклони и.