Srpski književni glasnik

1214 СРПСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

обмота је око паса. Затим, не осврћући се ни на што више, поче се вртити по сали, вукући је са собом. Између свију столова пролети, гурајући људе око себе п обарајући боце п чаше. Мину у један крај сале MH, He одахнувиш ни мало, бржебоље полети другоме... Сва мехама прену у смијех!.. И столови као да се засмијаше, јер су се помицали с мјеста: п лампе као да се засмијаше, јер су се некако чудновато тресле.. Плавојка поцрвени у лицу... Поче се противити, трзати... Узалудно!.. Он стиснуо, обухватио као обручем, па врти ли врти... Најпошље пуче брука!.. Некакви солдати подметнуше му ногу и он се прострије по тлима колико је дуг. Швабица му је једнако била у наручју.

— Зећует! — љутито осијече она п удари га по лицу... До он се само засмија п дочепа чашу:

— Је ли ово красно7 запита Јефтана.

— Дивно!

-— Остаћемо до зоре!

— Не браним!

И оетали су...

Иза тога, Перо је трчао у механу свако вече. Није се ни на Јефтана обзирао, нити та је увијек печекивао. Он је сам раније затварао магазу и хитао евпрачицама. С њима. је пио, се њима, и са Јефтаном, остајао до зоре... Макар што му је и мати, од једа, иресвисла, он је остајао. И сав свијет прорицао је п њему, као Јефтану, да ће рђаво проћи. Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:

— Он је опет кршан!.. Он ће се оканит“ овога... Он ће и опет бити мимо остале!..

СВЕТ. 'ПОРОВИЋ.