Srpski književni glasnik

ЛоооРСЕТА. 1219

Помпелих у себи да су ови малишани, зацело, поголили истину, што ме сасвим развеседи. Могао би се човек опкладити да је јелан од пет Директора променуо мишљење, и да ми их је препоручио. Зашто сам у то веровао, то нисам могао себи објаснити, али има државних ствари, које ја нисам никала разумевао; најзад, ја сам у то веровао M, не знајући. зашто, био вам задовољан.

Сиђох у своју кабину да видим писмо које je neжало под мојим старим мундиром. Имало је други облик; учини мп се да се смешило, 'а његови печати изгледали су ружичасти. Нисам сумњао у његову добру садржину, и позлравих га пријатељеки.

Покрај свега тог, ја га понова покријем својим мунлиром; било ми је неугодно.

Неколико дана није нам падало на памет да га гледамо, побили смо весели; али! кад се приближиемо првом степену географске ширине, заћутаемо,

Једног лепог јутра, пробудих се доста зачуђен не осећајући никакво нихање брода. Да вам кажем петину, ја спавам само са једним оком, као што се вели, пи пошто ве осетих љуљање брода, отворих оба ока. Бејасмо у потпуној тишини, а то беше око 1" северне ширине 27" северне дужине. Попех се на кров. Море беше глатко као тепсија уља; сва раширена. јадра падаху припијајући се уз катарку kao спуханп балони. Одмах рекох себи, погледајући попреко на ону страну где је писмо: не бој се, имаћу времена да те прочитам! Чекао сам до вечери да сунце зађе. Међутим и то је једном морало доћи: отворих окно на сату и живо извукох запечаћено писмо. — Ах, драги мој! држао сам га четврт сата у руци и нисам га могао читати. Најзад рекох у себи: та то није баш тако“ етрашно, п сломих три печата палцем, а велики црвени печат етроших у прах.

Пошто сам га прочитао, протрех очи мислећи да сам се преварио.

Прочитах га, понова, целог“ пречитах га још једном;

37"