Srpski književni glasnik

19299 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Узлам се у вас да ћете јој сачувати оно мало имања што мени припала, да ћете је штитити, да ћете се старати да прими оно што јој буде оставила њена остарела мајка, је m» те, капетане“ да ће те. јој чувати живот, част, је л' те, капетане7 и да ћете исто тако пазити на њено здравље7 Чујте, лодаде он тишим гласом, имам да. вам и то кажем, да је она врло осетљива; често је тако груди боле, да се више пута дневно онесвести; треба је увек добро покрити. Ви ћете јој бити у место оца, мајке и мене, у колико је то могуће, је » те7 Ако узмогне сачувати претење, које јој је мати дала, то ће ми чинити велико задовољство. Али, ако се укаже потреба да их продате зарад ње, то их онда продајте. Сипрота моја Лорета! Погледајте како је лепа!

Како је његов говор почео постајати одвећ дирљив, дође ми неугодно, п ја стадох набпратп веђе. Био сам му одговорио веселим гласом да се не бих показао слаб, али не могах више издржати: — Најзад, да прекинемо ту ствар једном, рекох му ја, што још буде, међу људима. није тешко свршити. Идите и разговорите се с њом, и пожуримо се!

Стегнух му руку пријатељски, и како он не иеспушташе моју, посматрајући ме чудновато, додадох:

— А, врло добро, пмам један савет да вам дам, а то је, ла јој ништа о томе не говорите. Уредићемо ствар тако, да она не дозна ништа раније, а нп ви; не брините се, то је моја ствар.

— Врло добро, одговори он, на то нисам ни мислио... То је заиста боље. У осталом, опроштај! опроштај! поколебао би ме.

— Да, да, рекох му, немојте се показати слао, то ће боље бити. Немојте је пољубити, пријатељу мој, немојте, ако то можете, јер ћете се издати.

Стегох му још једном руку, и пусетих га да оде. Ах како ми је било тешко све то!

Изгледало ми је, збиља, да је добро чувао тајну, јер се онп шетаху руку под руку пуну четврт часа, и