Srpski književni glasnik
1999 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
— Велико, одобри; поља не можеш видети.
— Па како тамо може свет да живиг
— Мора, на крај! Како у Окоћину7 Живи, здравиг7
— А шта ће им бити. Војтек Бодура и Каска Касптинка огласили се.
— Ја сам то прва прорекла.
— Што да ниси!
— А Јузек!
— Јузек ваљда чека Мару.
— Де, де!
Момче заустави кола.
— Сад се скини, јер кад би ме старац. опазио, изгрдио би ме на пасје обојке.
— Бог ти платио! Видећемо се ваљла. Дођи код Лајбе на пиво. А стоји ли стока где и прег
— ЈА куд би се дела !
Ње неста у гомили; момче, вичући: „С пута!“ настави кораком.
Није могуће да мама није преко зиме сачувала два. три назимета. Мора с њима бити овде.
Прогура се кроз гомилу до места на коме је стајала стока, Није се преварила: на брежуљку спази мајку где држи на узици два назимета, опружена на песку, од жеге.
— Мамице!
— Маро! Од куда ти, дете, овде! Како, зашто 2?
— Од куда 7 Из Кракова. Како Железницом. Заштог7 Да вас обиђем, ла се одморим и науживам.
— Да те загрлим!... Порасла си, пролепшала се, угојила. Хвала Богу! Добро сп учинила што си дошла. А служба
— Господа су отишла у Варшаву, а ја овамо.
— Да те загрлим!... Врло ми је мило.
— А тек мени! Мислим: данас је вашар у Бжеску, мајка је тамо са назимадима — па потрчи.
Стадоше се љубити.
— Како тамо код вас