Srpski književni glasnik

1999 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Велико, одобри; поља не можеш видети.

— Па како тамо може свет да живиг

— Мора, на крај! Како у Окоћину7 Живи, здравиг7

— А шта ће им бити. Војтек Бодура и Каска Касптинка огласили се.

— Ја сам то прва прорекла.

— Што да ниси!

— А Јузек!

— Јузек ваљда чека Мару.

— Де, де!

Момче заустави кола.

— Сад се скини, јер кад би ме старац. опазио, изгрдио би ме на пасје обојке.

— Бог ти платио! Видећемо се ваљла. Дођи код Лајбе на пиво. А стоји ли стока где и прег

— ЈА куд би се дела !

Ње неста у гомили; момче, вичући: „С пута!“ настави кораком.

Није могуће да мама није преко зиме сачувала два. три назимета. Мора с њима бити овде.

Прогура се кроз гомилу до места на коме је стајала стока, Није се преварила: на брежуљку спази мајку где држи на узици два назимета, опружена на песку, од жеге.

— Мамице!

— Маро! Од куда ти, дете, овде! Како, зашто 2?

— Од куда 7 Из Кракова. Како Железницом. Заштог7 Да вас обиђем, ла се одморим и науживам.

— Да те загрлим!... Порасла си, пролепшала се, угојила. Хвала Богу! Добро сп учинила што си дошла. А служба

— Господа су отишла у Варшаву, а ја овамо.

— Да те загрлим!... Врло ми је мило.

— А тек мени! Мислим: данас је вашар у Бжеску, мајка је тамо са назимадима — па потрчи.

Стадоше се љубити.

— Како тамо код вас