Srpski književni glasnik
1934 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
— Одморте се малко — одговори. Газда даје десет показа на мајчинога кума. — Дабоме — потврди кум.
— И ја ћу дати десет, и два шестака.!
— Ни за десет п по не дам.
— Него пошто 7
— Једанаест, последња цена.
— Десет и шест шестака, немам кад да се цењкам. Реците госпођице, да пли не. Узмите најпосле; п то само вама.
— А што само мени7 — запита враголасто.
— Што сте млади и лепи.
Гомила у смех. Трговац, коме би мило, одговори:
— Да није вас, госпођице. не бих назимал ни погледао.
— Уме девојка да продаје не би добила ни осам.
Она с поносом даде мајци новац.
У хучном разговору п смеху, гомилица уђе у пивницу.
— Госпођица се вратила из велике вароши, па би сад требало да да добродошлицу сељацима — рече један „мудрац“, враголасто намигујући.
— Хеј, гарњец“ пива п чаше, овамо! — одговори на приговор.
Донесено пиво п шест чаша учинише дубок утисак.
говораху људи. Жена
Мара није жалила, частила је свакога познаника, који се навратио у пивницу. Поклон пак, који је донела мајци пз кракова, при-
доби јој евачије срце. Посадила мајку на клупу, скинула
јој се главе стару мараму, оставила је у котарицу, а повезала је новом, а крајеве завеза по краковској моди. Чак се и сама крчмарица дивила. Овако поновљену мајку изведе из крчме. Ишле су
тргом мало поносно. Чим би која познаница видела жену
! Шестак 0:20 д. % Гарњеп — од прилике стара ока.
Ае