Srpski književni glasnik

1934 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Одморте се малко — одговори. Газда даје десет показа на мајчинога кума. — Дабоме — потврди кум.

— И ја ћу дати десет, и два шестака.!

— Ни за десет п по не дам.

— Него пошто 7

— Једанаест, последња цена.

— Десет и шест шестака, немам кад да се цењкам. Реците госпођице, да пли не. Узмите најпосле; п то само вама.

— А што само мени7 — запита враголасто.

— Што сте млади и лепи.

Гомила у смех. Трговац, коме би мило, одговори:

— Да није вас, госпођице. не бих назимал ни погледао.

— Уме девојка да продаје не би добила ни осам.

Она с поносом даде мајци новац.

У хучном разговору п смеху, гомилица уђе у пивницу.

— Госпођица се вратила из велике вароши, па би сад требало да да добродошлицу сељацима — рече један „мудрац“, враголасто намигујући.

— Хеј, гарњец“ пива п чаше, овамо! — одговори на приговор.

Донесено пиво п шест чаша учинише дубок утисак.

говораху људи. Жена

Мара није жалила, частила је свакога познаника, који се навратио у пивницу. Поклон пак, који је донела мајци пз кракова, при-

доби јој евачије срце. Посадила мајку на клупу, скинула

јој се главе стару мараму, оставила је у котарицу, а повезала је новом, а крајеве завеза по краковској моди. Чак се и сама крчмарица дивила. Овако поновљену мајку изведе из крчме. Ишле су

тргом мало поносно. Чим би која познаница видела жену

! Шестак 0:20 д. % Гарњеп — од прилике стара ока.

Ае